DINKO GRGIĆ – Internet bankarstvo

Čitavo društvo je odmah počelo prosipati provokacije poput toga da mi žena nije dala dovoljno novca od moje plaće ili da sam beskičmenjak, jer nisam smio pitati ženu malo više mjesečnog džeparca.

Nakon tih početnih provokacija sasvim ležerno sam rekao da moram skoknuti do bankomata da podignem plaću koja je eto bila prije 20 dana.

Cijelo društvo je zajedno u glas reagiralo ushićeno jer malo tko ima novaca na bankomat na kraju mjeseca .

I tada se dogodilo…

Jedan iz društva, već dobrano pijan, je pitao je – a zašto ti ne plaćaš karticom?

U tom trenutku konobaru ispade čaša i razbi se u 100 komada i cijela birtija utihnu.

Jedan gost, koji je ulazio tada na vrata, vidjevši da su svi napeti mudro zakorači unatrag i izgubi se vani.

Sabrao sam se prije svih ostalih i pokazao rukama da se smirimo pa je glazba opet počela tiho da svira, a svi gosti su se vratili pogledom za svoj stol, ali ušima za naš stol.

U toj uzavreloj atmosferi mirno sam rekao prijatelju da tu izjavu potkrijepi argumentima koji moraju biti dobri i neoborivi.

Počeo je on razglabati da plaćanje karticom ne iziskuje puno vremena i da je jednostavnije živjeti s internet bankarstvom.

Reče on: Evo na primjer dođeš u trgovinu, uzmeš sve što ti treba jednostavno izvadiš karticu, skeniraš je na uređaj i ako imaš novca na računu plaćanje je gotovo za jednu sekundu.

Svi su napeto čekali moj odgovor.

Dobro, rekao sam ja, a kako misliš da ostaviš kusur za bakšiš radnici koja radi na blagajni i tako njoj zahvališ na dobro obavljenom poslu.

Svima u birtiji se razvuče osmijeh na licu u znak odobravanja moje izjave i već je atmosfera postala manje napeta.

Nije bilo svejedno mom sugovorniku što mu argument nije naišao na odobravanje okoline pa je izgubivši u nadmetanju argumentima očajno izrekao:

-Pa ti kakav si, reče on zajedljivo, ti u Hrvatsku ne bi išao s eurima nego bi nosio bosanske marke.

Podigao je malo pogled i samodopadno pogledao po birtiji tražeći odobravanje od okoline koja je naćulila uši slušajući razgovor.

Međutim, samo je naišao na sarkastične poglede kao znak da je ta izjava zamka u koju je sam upao.

I svi su naravno znali moj sljedeći odgovor.

-Kaži ti meni, upitao sam ga ja, kako bi ti postupio kad bi tebe zaustavila prometna policija u hrvatskoj za neki prekršaj koji si napravio.

-Hm, reče on, pa naravno pokušao bih se izvući da ne platim kaznu, a ako dođe do toga platio bih to s bankovnom karticom.
jer ne nosim gotovinu sa sobom.

Tada cijela kavana samo se tiho nasmija jer su znali što slijedi.

Pa ti stvarno nemaš ništa u glavi, odgovorim mu ja

-Evo ja recimo krenem u hrvatsku s markama i malo eura tek toliko da imam za piće i ako me zaustavi policija za neki prekršaj ja mu naravno ponudim da  platim  kaznu na licu mjesta u markama jer znam da to nije moguće .

Kada on to odbije, naravno on će mi pružiti uređaj da platim kaznu s bankovnom karticom, a  ja se napravim glup i zaostao i kažem mu da nemam pojma šta je to kartica

Znajući da on ne želi da komplicira stvari da me vodi do prekršajnog sudca on sam zaključi da je bolje da me pusti s upozorenjem bez ikakvih sankcija.

Međutim moj sugovornik se nije dao smesti pa je počeo govoriti da kartica ne zauzima puno mjesta u novčaniku i da je puno lakše nositi novčanik s karticom nego da u njemu ima hrpa gotovine koja zauzima puno prostora.

Reče to i uzdignu glavu kao da je pobijedio u nadmetanju argumentima, a pojma nije imao koliko griješi.

Upitah ga ja:

-I kako bi se ti reci mi udvarao djevojkama koje su ti zapele za oko.

On se zamisli i reče: -Pa ja se obično udvaram tako da se prvo upoznam s njom i predstavim se kao vrlo  uspješan u poslu koji radim, ispričam joj kako imam svoj stan i kako sam vrlo kvalitetan udvarač i tako je osvojim za jednu večer.

Kad je završio čitava birtija je prasnula u smijeh koji je trajao prilično vremena.

Kad su se svi smirili ja sam sa osmijehom na licu rekao:

  -E vidiš prijatelju, ja u takvim situacijama, (naravno to je kad sam bio momak) ja samo izvadim novčanik i prozračim novac i i ja se uopće ne moram ni predstavljati ni prosipati priče kako sam ja dobar udvarač.

Jer čim ona vidi koliko novaca ja imam ona je već osvojena.

A ti ne možeš izvaditi karticu i mahati s njom da bi dokazao da si bogat, jer može ona posumnjati da na kartici nema ništa, a ovako kad joj pokažeš gotovinu ona neće posumnjati.

Počeo je on razglabati  o ljubavi i takvim glupostima koji postoje samo u nečijoj mašti ili na filmovima i da nije sve u novcu i i da nisu sve žene takve.

E, tu sam ja već pukao i iznervirano sam se, digao od stola pogledao konobara u znak da mi napravi račun da platim, a svi ostali su napeto iščekivali šta će se dalje dogoditi.

Platio sam račun i okrenuo se prema sugovorniku i povišenim tonom rekao da ne treba da pije toliko rakija ako ne može suvislo razgovarati i neka vrag nosi njega i njegove bankovne kartice koje ionako  vrijede koliko je crno ispod nokta i napustio birtiju.

Šta se dalje događalo nemam pojma, samo znam da je sljedeći put kad smo polupijano razgovarali o nekim glupostima on sa sobom nosio gotovinu i ponosno ozračivao novac pokazujući da je odustao od tih novotarija koje dugoročno gledano kompliciraju ovaj naš jednostavni život i da je sad na pravom putu.

Dinko Grgić