Iskusni čuvar mreže, Stanislav Galić, napušta Bosnu i Hercegovinu, a svoj život nastavlja u Minhenu, gdje odlazi prije svega poslom, ali nije isključeno i da će ponovo stati na gol.
Kako kaže za naš portal, nije razmišljao o odlasku u inostranstvu, ali se tako desilo.
– Iskreno, jako teško sam donio odluku o odlasku. Nikada se nisam vidio vani, ali životne prilike su mi se poklopile i dobio sam priliku da idem i zašto ne pokušati. Vani je više mogućnosti u svakom smislu, pa i fustalu, ali još ćemo vidjeti kako će to sve izgledati. Nadam se najboljem, rekao nam je Stanislav Galić.
Rastanak sa Mostarcima mu je teško pao.
– Nakon osam sezona iskreno jako mi je teško palo. Svako u bh. futsalu zna šta meni znači Mostar SG i da to nije bio običan klub za mene. Tu sam uvijek išao srcem, naravno i zbog ljudi u klubu, Fazlinovića koji mi je puno pomogao kroz futsal život za ovih osam godina i ostatka uprave, predsjednika Bajgorića, direktora Đulimana, tajnika Elezovića, da nekoga ne preskočim, da se ne naljuti. Ja sam na Stari Grad gledao kao svoju familiju, tako će i dalje biti. Imaće najžešćeg navijača u meni. Uspomene su najljepše, pamte se svakako titule, izlasci u Evropu, prva titula 2017. godine koja je svkaako najslađa i najdraža i tu je krenula apsolutna vladavina bh. futsalom. Jedini put da nismo bili prvaci je bilo kada je koronavirus prekinuo prvenstvo, ali to smo zaboravili brzo i opet se vratili na vrh.
Nedostajat će mu, kaže, bh. futsal.
– Naravno da će mi nedostajati. Trinaest godina igram u najvišem rangu futsala u BiH i već mi je čudno što se ne spremam za novu sezonu. Jako čudno iskreno.
On život nastavlja u Minhenu, a kada se čulo da dolazi tamo nastaviti život, već je bilo i nekih poziva za futsal.
– Život me vodi u Minhen poslovno, ali već je uspostavljen kontakt sa dva kluba. Za dan-dva ću vidjeti šta ću. Volio bih se okušati i u njemačkom futsalu, pa ćemo sve vidjeti kako.