Reforme su važe, radi opštedruštvenih interesa, ali tek onda ako smo mi kao društvo prepoznali svoje interese koje treba da ostvarimo na putu integracijskih procesa, istaknuto je ovo tokom Javna diskusija „Evroatlanske integracije BiH“, koja je održana danas u Mostaru, u organizaciji Centra za edukaciju „Pro Educa“.
U uvodnom dijelu diskusije predstavljeni su rezultati istraživanja „Koliko novinari znaju o Evroatlantskim integracijama“. Istraživanje je pokazalo da 28% novinara zna da je Bosna i Hercegovina 2006. godine ušla u Partnerstvo za mir,
65,6% novinara zna da je „Partnerstvo za mir“ program saradnje sa NATO savezom, 31% novinara zna šta je „Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja”, a samo 9% novinara zna šta je “Sporazum o statusu snaga”.
Učesnici diskusije u uvodnom izlaganju su bili, bivši ambasador BiH u EU Igor Davidović, pomoćnik ministra inostranih poslova Branimir Mandić, magistar evropskih integracija Denis Čarkadžić, šefom odsjeka za NATO pri Ministarstvu inostranih poslova Momir Brajić.
„Drago mi je što teme koje nisu baš zastupljene u medijima mi demistifikujemo. Na pitanje gdje smo sada u odnosu na prethodni period u smislu integracija, smtram da smo usporili a neke reforme su i stale, jer nemamo unutrašnji konsenzus. Saradnja sa NATO-om je stvar percepcije, ne znači ako su nam ponudili saradnju da ćemo biti primljeni u savez, mi moramo prije toga sprovesti čitav set reformi da bi bili integrisani. Moramo shvatiti da nijedna zemlja u modernim bezbjednosnim izazovima kao što su terorizam, sajber kriminal, migracije i pandemija kao nova pojava, ne može sama da odgovori. Bosna i Hercegovina je prihvatila integrativne procese jer je prepoznala da nema dovoljno kapaciteta da se sama odupre tim novim izazovima. NATO je kompleksna vojno politička organizacija, gdje je politički aspekt jači od vojnog. U pogledu reformi čini mi se da ne prepoznajemo ciljni segment koji NATO nosi sa sobom, a to je demokratizacija društva, institucionalizacija, vladavina prava, zaštita životne sredine, sprečavanje prirodnih katastrofa, sudske reforme. Iako ne prepoznajemo, smatram da se na tim poljima može postići aposlutini konsenzus, isto kao što smo imali konsenzus i pragmatičan pristup kada smo reformom napravili Oružane snage BiH, te se ta reforma pokazala kao jedna od najuspješnijih“, istakao je Branislav Mandić
„Smatram da proces integracija ne smije da ima veze sa terminom politička volja, to su obaveze preduzete ugovorima. Treba da riješimo funkcionalnost državnog aparata, koji je prepun načina da se blokira. Ključno da kroz reforme uklonimo kriminal i povećamo funkcionalnost državnog aparata. Takođe, smatram da Evropska unija nije sposobna da vodi procese, koji se odnose na njihove interese a to je stabilan Balkan, greška što se Amerika povukla iz procesa reformi i taj posao prebacila na Brisel jer je radila mnogo ozbiljnije na procesu reformi, primjer su Oružane snage. NATO uz SAD kada je vodio pregovore taj termin koji postoji samo kod nas a zove se ‘politička volja’ slamao je za razliku od Evropske unije, gdje sada imamo nepovjerenje jer proces stoji. Naš dosadašnji put ka Evropskoj uniji je puko ispunjavanje forme, gdje na ista pitanja od strane Brisela šaljemo različite odgovore sa svih nivoa vlasti unutar Bosne i Hercegovine. Isto tako nismo svi za NATO integracije ali se bolje ispunjavaju zadati uslovi u odnosu na evropske integracije, razlozi su zato što je NATO ozbiljnija organizacija u odnosu na Evropsku uniju u smislu odnosa prema svojim članovina, on je konzistentan i pouzdan.Treba nam suštinski napredak reformi da bi dobili status, a ne da nam poklone taj status“, rekao je Denis Čakardžić.
Današnjoj diskusiji su prisustvovali predstavnici OSCE-a, gradske uprave Grada Mostara, Ombudsmana, ambadase SAD, akademske zajednice i civilnog sektora.
Marin Čuljak savjetnik gradonačelnika Grada Mostara, uzimajući učešće u dsikusiji naglasio je „Mediji su akteri političke komunikacije i smatram da su rezultati predstavljenih istraživanja porazni. Mislim da je ovo pitanje jako slojevito, ove stvari se ne mogu jednostavno riješiti i ova stvar treba da se šire posmatra, te da struka nametne agendu i da se o ovoj temi raspravlja na dnevnoj bazi kako bi se upoznali sa elementarnim stvarima o procesu integracija. Moramo riješiti unutrašnje probleme, jer očigledno ne gedamo svi isto na ovo pitanje unutar države“.
Naredna diskusija je zakazana za 2. jun.